Катедра за информатику је најмлађа катедра на Саобраћајном факултету, основана je одлуком Савета Универзитета у Београду - Саобраћајног факултета 7. 4. 2025. Катедра је настала издвајањем 5 наставника и сарадника бираних за ужу научну област Информатика из Катедре за општу и примењену математику.
Катедра организује наставне активности за све нивое студија где студенти овладавају информатичким знањима како би их употребили у даљем образовању и будућем раду, у областима саобраћаја, транспорта, логистике и комуникација, али и шире. У текућем акредитационом циклусу (од 2021. године) број предмета који припадају ужој научној области Информатика је: на Основним академским студијама 6, на Мастер академским студијама 4 а на Докторским академским студијама 3.
Најопштија област истраживања свих чланова Катедре кроз дужи низ година је примена информационих технологија у областима сaoбрaћajа, трaнспoрта, лoгистике и комуникација.
Шеф Катедре за информатику је:
др Снежана Младеновић,
редовни професор
кабинет: 001
телефон: (+381 11) 3091209
мејл: snezanam@sf.bg.ac.rs.
Иако је Катедра за информатику основана 2025. године, потреба за увођењем „програмерско-рачунарских“ предмета на Саобраћајном факултету је препозната деценијама раније. Анализом монографија које је Саобраћајни факултет издавао за јубилаpне годишњице као и старих Статута, могу се у грубо реконструисати фазе у увођењу информатичких предмета у наставни процес. Тако, први предмет у коме су се изучавали принципи рада и примена рачунара био је Кибернетика, изборни предмет заједничке наставе у VII семестру, према Статуту из 1964.
У наставним плановима за школску 1977/78. годину, уз Саобраћајно транспортну кобернетику, на одсецима се појављују и следећи предмети на осмосеместралним студијама: Програмирање и примена рачунских машина у железничком саобраћају и транспорту (ЗЕ, V семестар), Програмирање (ВЗ, V семестар), Програмски језици и програмирање у ПТТ (ПТТ, V и VI семестар), Примена рачунарских машина у саобраћају и транспорту (ИТ, V и VI семестар).
Уз паралелно постојање „програмерско-рачунарских“ предмета на одсецима, у наставном плану који се примењује од шк. 1988/89. први пут појављује се обавезни колоквијум Програмирање (сви одсеци, III семестар, 1+3), који се може сматрати родоначелником УНО Информатика и садашње Катедре за информатику. Предмет је припадао Катедри за општу и примењену математику и као такав је био општеобразовни. Наставник биран за овај предмет био је др Нинослав Ћирић, доцент, а сарадници бирани током осамдесетих и деведесетих година су били: Ранко Недељковић, Емина Крчмар Ножић, Мирјана Борисављевић и Снежана Младеновић (касније сви наставници Катедре за општу и примењену математику). Појединих школских година за предавања је био ангажован и проф. Зоран Аврамовић са Одсека за железнички саобраћај и транспорт. Обавезни колоквијум Програмирање је постојао у оваквом формату закључно са школском 1999/00.
Од школске 2000/01. године у наставне планове на свим одсецима уводи се обавезни двосеместрални предмет Програмирање (сви одсеци, III и IV семестр, 1+3 и 1+2). У оквиру овог предмета, у III семестру изучавало се програмирање, док се у IV семестру изучавало инжењерско цртање применом рачунара. Предавања у III семестру реализовао је проф. Нинослав Ћирић, а вежбе које су одржаване у рачунарским учионицама, реализовали су готово сви, у том периоду присутни, сарадници Катедре за општу и примењену математику, често уз помоћ колега са одсека и спољних сарадника.
Концепт ужих научних области је уведен 2002. године. Први наставник и сарадник су изабрани за УНО Информатика 2004. године, др Снежана Младеновић у звање доцента и Слађана Јанковић у звање асистента приправника, обе сада редовни професори. Од шк. 2004/25. предмети Програмирање и Инжењерско цртање применом рачунара су независни предмети који припадају различитим УНО.
Статутом из 2006. године настава се организује према принципима Болоњског процеса и сви предмети постају једносеместрални. Наследник предмета Програмирање је предмет Основи програмирања (сви одсеци, I семестар, 2+2, обавезни). Значајан допринос у извођењу наставе на овом предмету тада дају Тијана Левајковић, асистент, која је и један од аутора основног уџбеника (2006), и Маја Коларов, сарадник у настави (2007-2009). По Статуту 2006 УНО Информатика има 3 предмета на ОАС (Основи програмирања, Програмирање и Базе података).
Сваки следећи наставни план уводио је нове предмете на ОАС, МАС и ДАС који припадају УНО Информатика, па се и број изабраних наставника и сарадника повећавао (Ана Узелац – 2009, Стефан Здравковић – 2014, Вељко Несторовић - 2023). Тако су се стекли формални услови за формирање Катедре за информатику, што је одлуком Савета Саобраћајног факултета од 7. 4. 2025. и реализовано.
Области истрживања чланова Катедре за информатику су временом еволуирале, а ове су актуелне у последњих 5 година:
• развој десктоп и веб апликација са применом у саобраћају,
• развој релационих и нерелационих база података са применом у саобраћају,
• предиктивна анализа у различитим областима саобраћајног инжењерства применом методе машинског учења,
• Big Data технологије и технике и њихова примена у саобраћају,
• модели интеграције Big Data аналитике са традиционалним информационим системима,
• примена IoT (Internet of Things) парадигме у логистици и саобраћају,
• пројектовање оптимизационих апликација за саобраћајне проблеме,
• развој симулационог софтвера,
• примене фази логике у транспорту.
Најопштија област истраживања свих чланова Катедре кроз дужи низ година је примена информационих технологија у областима сaoбрaћajа, трaнспoрта, лoгистике и комуникација. Уже области истраживања су временом еволуиралне, од пројектовања релационих база података и развоја информационих система до Big Data технологија, нерелационих база података и машинског учења.
Репрезентативна листа пројеката на којима су као чланови тима учествовали чланови Катедре за Информатику
[1] Постављање основа за јачање капацитета заједнице економије дељења у Србији (PANACEA), пројекат који финансира Фонд за науку Републике Србије, Универзитет у Београду - Факултет организационих наука, Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет, Универзитет у Београду - Економски факултет бр. 7523041, 2022 – 2025.
[2] Development of real-time traffic control algorithms for unconventional intersection designs using artificial intelligence methods, пројекат финансиран у оквиру Програма научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Индије, Symbiosis Centre for Applied Artificial Intelligence (India), Terna Engineering College (India), Faculty of Engineering, University of Kragujevac (Serbia), University of Belgrade - Faculty of Transport and Traffic Engineering (Serbia)
2022-2024.
[3] Истраживање техничко-технолошке, кадровске и организационе оспособљености Железница Србије са аспекта садашњих и будућих захтева Европске Уније, пројекат који је финансирало Министарствo просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет, бр. ТР36012, 2011-2023.
[4] Развој нових метода и алата за унапређење перформанси, мрежне и економске ефикасности телекомуникационих мрежа наредне генерације, пројекат који је финансирало Министарствo просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет и Институт Михајло Пупин, бр. ТР32025, 2011-2023.
[5] Novel Decision Support tool for Evaluating Strategic Big Data investments in Transport and Intelligent Mobility Services (NOESIS), ORTELIO Ltd (United Kingdom), Technical University of Munich (Germany), Universidad Politécnica de Madrid (Spain), Coventry University Enterprises Ltd (United Kingdom), KTH Royal Institute of Technology, Stockholm (Sweden), MACOMI Systems Simulation (Netherlands), University of Belgrade - Faculty of Transport and Traffic Engineering (Serbia), Leibniz Supercomputing Centre, Bavarian Academy of Sciences and Humanities (Germany). This project has received funding from the European Union's Horizon 2020 research and innovation programme, No. 769980, 2017-2019.
[6] Израда базе података о опасним местима на државним путевима Републике Србије 2009 - 2010, клијент: Јавно предузеће "Путеви Србије", Криминалистичко-полицијска академија - Земун и Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет, 2009-2010.
[7] Израда методологије за формирање и управљање базом података о пружним прелазима на државним путевима Републике Србије, клијент: Јавно предузеће "Путеви Србије", Криминалистичко-полицијска академија - Земун и Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет, 2008-2009.
[8] Institutional Capacity Building Project in Transport Sector in Serbia, project financed with the European Agency for Reconstruction, Transport consult GmbH Austria, No. 04SER01/07/2005, 2005- 2007.
[9] Израда модела и софтвера у новом хардверско-софтверском окружењу (PC платформа) за избор оптималне варијанте тока формирања теретних возова на мрежи ЈЖ, Универзитет у Београду - Саобраћајни факултет
2002-2003.
Репрезентативна листа публикација чланова Катедре за Информатику
[1] Мladenović, S., I. Stefanović, S. Janković, A. Uzelac, G. Marković, S. Zdravković, "Cost Optimisation Tool for Multicommodity Network Flow Problem in Telecommunications", Promet - Traffic&Transportation, Vol. 36, No. 4, 2024, pp. 608-622, ISSN: 1848-4069, IF (2023): = 0.8, DOI: 10.7307/ptt.v36i4.577, https://traffic2.fpz.hr/index.php/PROMTT/article/view/577/159
[2] Jovanović, A., Uzelac, A., Kukić, K., & Teodorović, D. The shortest-path and bee colony optimization algorithms for traffic control at single intersection with NetworkX application, Demonstratio Mathematica, Vol. 57, No. 1, 2024, link: https://doi.org/10.1515/dema-2023-0160.
[3] Stepanović, N., Tubić, V., & Zdravković, S. (2023). Determining Free-Flow Speed on Different Classes of Rural Two-Lane Highways, Promet - Traffic&Transportation, 35(3), 315-330. https://doi.org/10.7307/ptt.v35i3.195
[4] Vujanović, D., S. Janković, M. Stokić, S. Zdravković, "Evaluation of the Influence of Terrain and Traffic Road Conditions on the Driver’s Driving Performances by Applying Machine Learning", Thermal Science, Vol. 26, No. 3A, 2022, pp. 2321 - 2333, ISSN: 0354-9836, IF (2020): 1.625, SCIe, DOI: https://doi.org/10.2298/TSCI211019355V, https://thermalscience.vinca.rs/pdfs/papers-2022/TSCI211019355V.pdf.
[5] Mladenović, D., Janković., S., Zdravković., S., Mladenović., S, & Uzelac, A. (2022). Night Traffic Flow Prediction Using K-Nearest Neighbors Algorithm, Operational Research in Engineering Sciences: Theory and Applications, 5(1), 152-168. https://doi.org/10.31181/oresta240322136m
[6] Zdravković, S., Vujanović, D., Stokić, M., & Pamučar, D. (2021). Evaluation of professional driver’s ecodriving skills based on type-2 fuzzy logic model. Neural Computing & Applications, 33, 11541–11554. https://doi.org/10.1007/s00521-021-05823-z
[7] Mladenović, S., S. Zdravković, S. Vesković, S. Janković, Ž. Đorđević, N. Đalić, "Development of a Novel Freight Railcar Load Planning and Monitoring System", Symmetry, Vol. 11, No. 6, 2019, pp. 756, ISSN: 2073-8994, IF (2019): 2.645, SCIe, DOI: https://doi.org/10.3390/sym11060756, https://www.mdpi.com/2073-8994/11/6/756/htm.
[8] Janković, S., S. Mladenović, D. Mladenović, S. Vesković, and D. Glavić, "Schema on Read Modeling Approach as a Basis of Big Data Analytics Integration in EIS", Enterprise Information Systems, Vol. 12, Issue: 8-9, 2018, pp. 1180-1201, ISSN: 1751-7575, IF (2018): 2.122, SCIe, DOI: 10.1080/17517575.2018.1462404, https://www.tandfonline.com/doi/full/10.1080/17517575.2018.1462404.
[9] Uzelac, A., Gligorić, N., Krčo, S., System for recognizing lecture quality based on analysis of physical parameters, Telematics and Informatics, Elsevier Science BV, vol. 35, no. 3, str. 579 - 594, ISSN: 0736-5853, IF(2018)= 3.714 , SSCI doi: 10.1016/j.tele.2017.06.014, AMSTERDAM, Jun, 2018 link: https://www.sciencedirect.com/science/article/abs/pii/S0736585316304646
[10] Mladenović, S., S. Vesković, I. Branović, S.Janković and S. Aćimović, "Heuristic Based Real-Time Train Rescheduling System", Networks, Vol. 67, Issue 1, 2016, pp. 32-48, Print ISSN: 0028-3045, Online ISSN:1097-0037, DOI: 10.1002/net.21625, IF 2016: 1.213, http://onlinelibrary.wiley.com/doi/10.1002/net.21625/abstract;jsessionid=C43AD7058249EF01B38618337BF70B99.f01t03?userIsAuthenticated=false.
• Извођење наставе ex cathedra и практичне наставе у рачунарским учионицама на свим предметима на основним академским студијама, према наставним плановима модула, Плановима ангажовања и распореду часова.
• Менторски рад са студентима мастер и докторских академских студија.
• Спровођење испита на свим нивоима студија према распореду испита у прописаним испитним роковима.
• Спровођење свих осталих врста провера знања студената (колоквијуми, тестови, пројектни, семинарски, итд.) према Књигама предмета који се реализују.
• Одржавање консултација према утврђеном распореду и на захтев студената.
• Извођење наставе на другим високошколским установама, уз сагласност Наставно-научног већа СФ.
• Рад у Комисијама за одбрану докторских дисертација, мастер и завршних радова.
• Публиковање основних уџбеника за предмете који се реализују на СФ и монографија.
• Публиковање научних радова, учешће на научним и стручним скуповима.
• Научно-истраживачки рад чланова Катедре на пројектима на којима су ангажовани.
• Чланство у организационим или програмским одборима на научним скуповима међународног и националног нивоа.
• Рецензентски рад за међународне и домаће часописе, међународне и домаће конференције и уџбенике.
• Рад у стручним телима, сталним и повременим Комисијама и тимовима на Саобраћајном факултету.
• Рад у Комисијама за изборе у звања на Саобраћајном факултету, другим факултетима Универзитета у Београду и другим универзитетима у Србији.
• Ангажовање у својству ментора студија студентима докторских студија и ментора за израду мастер радова.
• Ангажовање на функцији продекана на Саобраћајном факултету.
• Рад у Већу за студије при Универзитету у Београду.
• Чланство у професионалнм удружењима националног нивоа.
Проф. Снежана Младеновић и Проф. Слађана Јанковић, кроз пројекте националног значаја реализоване преко Института Саобраћајног факултета, радиле су на пројектовању и изради база података и апликација за Јавно предузеће „Путеви Србије“ и Јавно предузеће „Железнице Србије“.
Проф. Снежана Младеновић је учествовала као локални експерт за област управљања подацима у реализацији пројекта Institutional Capacity Building Project in Transport Sector in Serbia, који је реализивала консултантска кућа Transport consult GmbH Austria у периоду 2005-2007, а финансирала Европска агенција за реконструкцију. Током рада на пројекту, сарађивала је са тимом интернационалних ангажованих експерата.
Проф. Слађана Јанковић, као истраживач на пројекту Novel Decision Support tool for Evaluating Strategic Big Data investments in Transport and Intelligent Mobility Services (NOESIS), из програма за истраживања и иновације HORIZON 2020, сарађивала је са високошколским и научноистраживачким установама у иностранству: Coventry University Enterprises Limited из Велике Британије, Universidad Politecnica De Madrid из Шпаније, Technische Universitaet Muenchen из Немачке, Leibniz Supercomputing Centre of the Bavarian Academy of Sciences and Humanities из Немачке, Royal Institute of Technology in Stockholm из Шведске.
Проф. Ана Узелац је учествовала као истраживач на пројекту Development of real-time traffic control algorithms for unconventional intersection designs using artificial intelligence methods, који је финансиран у оквиру Програма научне и технолошке сарадње између Републике Србије и Републике Индије у периоду 2022–2024. Пројекат је реализован у сарадњи са институцијама: Symbiosis Centre for Applied Artificial Intelligence (Индија), Terna Engineering College (Индија), Факултетом инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу и Саобраћајним факултетом Универзитета у Београду. У оквиру реализације пројекта остварена је сарадња са међународним тимом истраживача у области вештачке интелигенције и интелигентних транспортних система.