О ОДСЕКУ

На Одсеку за ваздушни саобраћај организује се настава на сва три нивоа – основне студије (четири године), мастер студије (година) и докторске студије (три године). Поред редовне наставе одсек је, у сарадњи са Савезном управом за контролу летења, од 1977. до 1985. године организовао наставу за стицање више стручне спреме за област контроле летења. Од 2007. до 2010. године Саобраћајни факултет је у сарадњи са Војном академијом организовао заједнички студијски програм за стицање дипломе „официр пилот инжењер ваздушног саобраћаја“.

До сада је на Одсеку за ваздушни саобраћај дипломирало преко 900 студената, стекло диплому мастера преко 100, магистрирало 38 и докторирало скоро 30 студената. Вишу стручну спрему стекло је 9 инжењера и 146 контролора летења, док је диплому „официр пилот – инжењер ваздушног саобраћаја“ до сада стекло пет студената.

Четворогодишњи програм основних студија на модулу ваздушни саобраћај и транспорт дефинисан је у складу са захтевима и потребама индустрије. Током прве две године студија студенти стичу основна знања из области математике, физике, електротехнике, механике, информатике, економије, операционих истраживања, саобраћаја и транспорта. Трећа година покрива област ваздухопловних превозних средстава. У четвртој години студенти стичу знања из области аеродрома, авио‐компанија и контроле летења. У последњих десет година чланови одсека објавили су велики број основних уџбеника или монографија, практикума и ауторизованих скрипти, који покривају области ужестручних предмета.

Студенти одсека за ваздушни саобраћај и транспорт реализују стручну праксу у домаћим ваздухопловним институцијама: „Air Serbia“, Аеродром „Никола Тесла“ Београд, SMATSA, „Skypartner“, Aеродром „Константин Велики“ Ниш и Директорат цивилног ваздухопловства Републике Србије. Студентске праксе реализују се и у иностранству (неке од њих посредством међународне организације за размену студената IAESTE) и то: на аеродромима Цирих, Минхен, Мадрид, Палма де Мајорка, Тенерифе, Гран канарија, Барселона; у компанији „Austrian Airlines“, Европској организацији за безбедност ваздушне пловидбе (EUROCONTROL) у Бриселу, итд.

Сваке године најбољем дипломираном студенту одсека уручује се диплома „Зоран Радосављевић“. Зоран Радосављевић, мајор војске Србије, био је пилот на МиГ‐у 29 и припадник елитне ваздухопловне јединице „Витезови“. Бранећи небо домовине, 26. марта 1999. године, у неравноправној борби дао је свој живот. Зоран Радосављевић је био студент и пријатељ нашег одсека, на коме је магистрирао 1998. године. Желећи да сачува успомену на овог храброг, паметног, доброг и у сваком погледу изузетног човека, одсек је установио ову диплому.

На одсеку постоје две лабораторије: за практичне вежбе и научноистраживачки рад:
• Лабораторија за ваздухопловна превозна средства (Flight Simulation) састоји се од више симулатора летења умрежених у виртуелни систем ваздушног саобраћаја. Симулатори су реплике авиона Boeing 737NG, Airbus 320, ATR 72, као и транспортног хеликоптера Sikorsky 76 и омогућавају тестирање и анализу операција транспортних ваздухоплова и хеликоптера;
• Лабораторија за ваздушни саобраћај у оквиру које се спроводе истраживања у области ваздушног саобраћаја (аеродроми, авио‐компаније и контрола летења). Опремљена је рачунарима и софтверима за симулацију ваздушног саобраћаја, анализу емисије и дистрибуције штетних гасова, као и буке коју ствара ваздушни саобраћај.

ИСТОРИЈАТ ОДСЕКА

Oдсек за ваздушни саобраћај и транспорт основан је 1960. године. Први професор на одсеку био је Илија Димитријевић. Професори који су својим радом и великим залагањем утемељили одсек, између осталих, били су и Милош Лукић (стручњак за аеродроме), Добривоје Мандић (стручњак за експлоатацију ваздухоплова), Душан Зорић (стручњак за ваздухопловна превозна средства и механику лета), али и многи други асистенти и хонорарни сарадници из привреде.

Шездесете и седамдесете године двадесетог века обележене су пројектовањем и изградњом многих југословенских аеродрома као што су: Београд, Сплит, Охрид, Ријека, Марибор, Тиват, Подгорица, Љубљана, а пројектанти су били управо професори и асистенти нашег одсека. Пројектовали су и аеродроме у Јордану, СССР-у и Кувајту. Сарадња с националним авио‐превозником, Југословенским аеротранспортом (Јат), резултирала је већим бројем елабората оправданости увођења нових типова авиона, пројеката технолошког процеса техничког блока за одржавање и ревизију путничких авиона, као и студија развоја ваздушног саобраћаја, што је такође био опус професора и асистената у прве две деценије постојања одсека.

Професори Душан Зорић, Здравко Габријел и Војин Тошић завршили су докторске студије и стекли титуле доктора наука у САД‐у, на еминентним академским институцијама. Велико практично и међународно академско искуство дали су добар темељ развоју одсека за ваздушни саобраћај.

Осамдесете године двадесетог века обележили су научноистраживачки рад и објављивање радова у међународним часописима, учествовање на међународним конференцијама, као и организовање стручних и научних конференција и држање предавања по позиву на универзитетима у европи и САД‐у. Све ово допринело је изградњи јаких и чврстих веза с реномираним организацијама и академским институцијама у свету, које и данас трају. Упркос тешким условима који су владали деведесетих година прошлог века, наставници и сарадници Одсека за ваздушни саобраћај радили су с много ентузијазма. иако су друштвени и економски услови били лоши, уз пуно труда и залагања учествовали су на домаћим и међународним конференцијама. Под будним оком наставника, млади људи учили су и напредовали.

У првој деценији двадест првог века активности одсека биле су усмерене ка реформи високог школства, учешћу у истраживачким и консултантским пројектима Европске уније и динамичнијем развоју подмлатка. Пензионисање професора Војина Тошића, Слободана Гвозденовића и Обрада Бабића, који су читав радни век посветили студентима и настави, научноистраживачком раду, раду с подмлатком и активном раду у управи Саобраћајног факултета обележило је време од 2010. до данас. Захваљујући овим професорима, формирани су неки од нових наставника који данас раде на одсеку.

Поред поменутих професора, за одсек какав данас постоји заслужни су и сви они наставници и сарадници који су некада радили на овом одсеку. Неки од њих су пензионисани, неки, нажалост, преминули, а неки раде на другим местима у земљи и иностранству. То су: Драгољуб Гајић (Механика лета), Милош Вујић и Никола Марцикић (Погонске групе ваздухоплова), Душан Теодоровић (Планирање превожења и експлоатација ваздухоплова), Слободан Разуменић (Перформансе транспортних ваздухоплова), Душан Трифуновић (робни транспорт у ваздушном саобраћају), Ненад Ђорђевић, Миливој Гаврилов и Владан Вучковић (Метеорологија), Радован Марковић, Александар Патрногић, Предраг Пећинар, Слободан Лазовић, Љубо Вукчевић, Милан Моковић, Милорад Манојловић, Јован Заткалик, Алекса Зејак, Миодраг Илић, Радивој Биљић (ваздухопловни радио уређаји и системи, ваздухопловна навигација и контрола летења).

Треба поменути и асистенте који су вредно држали вежбе студентима: Радмила Јозић, Драгомир Лукић, Марко Вучковић, Борислав Раичевић, Василије Меденица, Мирјана Глишић, Ђорђе Хохлачов, Горан Стојковић, Мирела Стојковић, Алмира Рамадани, Драган Петровић, Страхиња Огњановић, Бранкица Пешић, Игор Полторацки, Татјана Болић, Вера Јакимовска, Марко Пурић, Јована Куљанин и други.

Чињенице

До сада је на Одсеку за ваздушни саобраћај дипломирало преко 900 студената, стекло диплому мастера преко 100, магистрирало 38 и докторирало скоро 30 студената. Вишу стручну спрему стекло је 9 инжењера и 146 контролора летења, док је диплому „официр пилот – инжењер ваздушног саобраћаја“ до сада стекло пет студената.
900+

900+

Дипломирало
38+

38+

Магистрирало
30+

30+

Докторирало
 

Адреса: Војводе Степе 305, 11000 Београд

Жиро рачун Факултета: 840000003291784562

ПИБ: SR100376470

ЈББК: 02244

Студентска служба
тел. +381 11 3091250
 
Деканат
тел. +381 11 3225254
e-mail: dean@sf.bg.ac.rs